Multimedija / 13.03.2022

Priča o zvorničkom soluncu iz knjige „Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja”

Slika
Knjiga

Кnjiga Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja – vredi da se o njoj više čuje i piše. Ona je ne samo svedočanstvo stradanja Srba u I Svetskom ratu, već i klasičan primer koliko malo Srbi posvećuju pažnju svojoj istoriji. Slučajan susret sa natpisima iz knjige, je razlog za pisanje i objavu na radiju Osvit. Jedna fejsbuk stranica, istovetnog naziva kao knjiga, privukla nam je pažnju. Na toj stranici smo pročitali da je na planini Nidže, medju mnogobrojnim, otkriven i spomenik dobrovoljcu Jakovu Stefanoviću iz sela Liješanj, kod Zvornika.

Priču o zvorničkom soluncu  iz  knjige „Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja”, možete  poslušati u audio formatu.

Audio fajl

Ko je Jakov Stefanović i o čemu piše knjiga Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja

Prema pisanju autorke knjige Ljiljane Tanasijević, istraživanje je trajalo sedam godina. Toliko godina je obilazila  i hodala po planini Nidže, od Кajmakčalana do Bitolja, kako bi pronašla davno zaboravljene grobove  srpskih vojnika. Obilazila je, sa još dvoje volontera  Zoranom Đurovićem i Elenom Svenčevom, nepristupačan teren na kome su u šiblju otkrivali zapuštena i zarasla, često porušena, spomen obeležja poginulim Srbima. Istovremeno je sedam godina vredno po arhivama tražila podatke o vojnicima čija su imena pročitana na spomenicima. 

Slika
Spomenik 2

Svoje sedmogodišnje traganje Tanasijevićka je opisala i objavila u monografiji Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja. Knjiga sadrži spomeničke podatke prikupljene na 59 srpskih grobalja, sa desetine pronađenih pojedinačnih grobnih mesta sa ukupno 648 spomenika. Sa njih su verodostojno u knjizi zapisana 542 imena srpskih vojnika, kao i svi drugi podaci koji su uklesani na tim spomenicima. Za jedan broj vojnika, čija su imena na spomenicima pročitana i nađeni podaci u arhivama, uz njihove fotografije i biografiju su i podaci o dobijenim odlikovanjima.

Slika
Autorka i saradnici 1

U knjizi je na 943 strane je objavljeno oko 1.200 fotografija spomenika srpskim vojnicima iz Velikog rata, pronađenih na prostoru od Кajmakčalana do Bitolja. Zapisali su da je veliki broj spomenika koje su pronašli malih dimenzija, prekriven zemljom i trulim lišćem, delimično ili potpuno porušen, pokriven korovom i tragično zaboravljen od svih. Na mnogim spomenicma nažalost, autroka Ljiljana Tanasijević nije mogla pročitati podatke jer su na oštećenim spomenicima natpisi nečitki.

Jedan detalj iz knjige posebno je značajan i za jednu zvorničku porodicu. U knjizi Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja dati su podaci o spomeniku Jakovu Stefanović iz Liješnja.  

Slika
Spomenik Stef-vanovic  2

Da li je u pitanju Jakov Stefanović ili Jakov Stevanović, razjasniće se nakon što je autorka priču iz knjige objavila na fejsbuku, gde smo je i mi pronašli. Posle objave su se javili i potomci Jakova, a zvornička istorija, ovim u knjizi objavljenim svedočanstvom,  ima solunca evidentiranog u istorijskim arhivama, kao dokaz da su i sa ovih prostora Srbi bili učesnici velikog rata i da su se, što je veoma važno, borili u srpskoj vojsci.

O spomeniku Jakova Stefanovića ili Jakova Stevanovića, Ljiljana Tanasijević je  napisala u knjizi Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja sledeći tekst:

Spomenik dobrovoljcu Jakovu Stefanoviću iz sela Liješanj, kod Zvornika, u Republici Srpskoj, pronašli smo na oko pedeset kilometara istočno od Bitolja, na padinama planine Nidže. Bio je gotovo potpuno nečitak. Međutim, bili smo uporni da otkrijemo šta na tom spomeniku piše. Bio nam je nekako „tužan“, onako pomalo nakrivljen i sa već gotovo izbrisanim epitafom. Slovo po slovo, reč po reč, i posle nekoliko meseci uspeli smo da pročitamo pojedine delove epitafa, među kojima je da tu „počiva redov, dobrovoljac, Jakov Stefanović, Zvornik, Bosna,  rođen 1895. godine, poginuo 1918. godine na položaju kod sela Starovine “. Ostali podaci nisu bili čitki. Nije se moglo pročitati  iz kog je tačno sela bio Jakov, iz kog puka, tačan dan kada je poginuo, niti ko mu je podigao spomenik,  pa smo pokušali da do tih podataka dođemo u Vojnom arhivu. Međutim, podataka o Jakovu Stefanoviću u Vojnom arhivu nema. I pored toga, mi smo nastavili da tragamo jer smo shvatili  da je to  poslednji trenutak da otkrijemo šta tačno na spomeniku piše kako bi tog mladog heroja otrgli  od zaborava. I konačno, njegovo ime smo pronašli u jednom spisku grobova srpskih vojnika iz 1920. godine gde je pisalo da je Jakov Stefanović bio redov 3. čete, 1. bataljona 3. puka, da je bio iz sela Liješanj, kod Zvornika, da je poginuo 15. maja 1918. godine, kao i da je imao 23. godine kada je poginuo. Da li Jakov Stefanović ima svoje potomke i da li u familiji još postoji sećanje na njega nije nam poznato.”

Slika
Spomenik 1a

Ostaje gorak ukus i tuga nakon saznanja iz knjige Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja, da su spomenici razbacani po planini Nidže i na preko 2 hiljade metara nadmorske visine. Kako i sama autorka knjige navodi, a nije teško pogoditi da je u pravu:

Niko spomenike ne posećuje, niko ih nikada nije očistio niti je pored njih zapalio sveću osim časnih izuzetaka. I tako oni, takvi kakvi su, odolevaju vremenu i podsećaju nas na našu kulturu zaborava. A to su oni koji su za nas i našu slobodu dali ono najvrednije. To su oni koji imaju svoje ime i prezime, oni kojima se neko obradovao kada su se rodili i oni zbog kojih se zaplakalo kada su poginuli. Samo mi ne znamo ko su. Ne znamo jer na spomeniku nedostaje deo na kome piše ime i prezime, ne znamo jer ako ga i ima ono više ni ne može da se pročita - kiša, vetar, mraz i sneg obrisali su njihova imena mnogo pre nego što smo mi to zapisali.”  

Država je zaboravila  na ove rasute kosti srpskih junaka. Za njih ni mi nismo znali  i ovo je velika kolektivna sramota svih nas. Zahvaljujući entuzijazmu i radu male grupe ljudi nastala je monografija kako bi potomci mogli lakše i brže da pronađu imena svojih predaka  koji su dali život u I Svetskom ratu.

Za rodbinu poginulih neznanih junaka na kraju monografije dati su registri ličnih imena vojnika po azbučnom redu, po grobljima i po mestima porekla vojnika – po okruzima i opštinama.

Autroka Ljiljana Tanasijević je sama i izdavač knjige. U prošloj godini organizovana je jedna pomocija knjige u Domu vojske u Beogradu. Uz sliku sa pomocije i slika sa Kajmakčalana

Slika
Kolaz

Knjiga Čuvari istorije od Kajmakčalana do Bitolja izdata je 2021.godine i može se naručiti na tel. 063/83-82-596 ili na mejl: ljilja_tanasijevic@yahoo.com

Zorana Petković