Алекса Шантић је српски пјесник и академик који је писао родољубиве, социјалне и љубавне пјесме. Прву збирку пјесама објавио је 1891. Године. Његове најпознатије пјесме које се радо читају су: “ Моја отаџбина”, “Ми знамо судбу”, “О класје моје”, “Предпразнично вече”, “Вече на шкољу”, “Емина”, “ Што те нема?” , “ Не вјеруј”, “Прва суза”, И многе друге. Написао је И драме у стиху “ Хасанагиница”, “ Под маглом”, “Анђелија”, И “ Немања”. Бавио се И преводилачким радом ,а највише је преводио поезију Хајнрира Хајнеа.
Био је један од оснивача ( заједно са Дучићем и Ћоровићем) књижевног часописа “Зора” који је излазио у Мостару од 1896. До 1901. Године. Посебно су значајне његове родољубиве пјесме, као и лирска љубавна поезија.
За један број његових љубавних пјесама је написана и музика и постале су познате и као севдалинке. Многи музичари и данас изводе његове пјесме “ Емина” и “ Што те нема”, а оне су исто популарне као и у вријеме када их је Шантић написао.
