Грешке при писању обично се праве код спојеног и одвојеног писања ријечи. Између ријечи се јасно уочава размак, док се проблем јавља код писања сложеница, које се пишу састављено. Полусложеница се пише са средњом цртом, док се изрази и синтагме пишу или спојено или одвојено.
Спојено се пишу сложенице и изведенице које имају више одлука. Једна од тих особина је несамосталност једне или обеју саставица. Примјер: родољуб, душебрижник, братучед, домезет, мамипара… У овим примјерима јављају се спољни вокали: -о,-е,-у,-а,-и.
Постоји и друга веома важна одлука, а то је обједињеност акцената (изговор са једним акцентом и без паусе између саставица) као у ријечима: Београд, чуваркућа, малољетник, пољопривреда, Југославија ...