Zavičajna Riznica / 29.01.2021

„Завичајна ризница“ - културна баштина Срба Подриња и БИХ ВЛАДИМИР ЋОРОВИЋ (1885 – 1941)

Владимир Ћоровић је рођен у Мостару, у познатој српској трговачкој породици. Он и његов брат  Светозар Ћоровић су активни у књижевом часопису „Зора“ у Мостару у чијем су оснивању учествовали.

 У родном граду завршио је основну школу и гимназију. На Бечком универзитету је студирао словенскуфилологијуархеологију и историју. Тезом о Лукијану Мушицком, докторирао је у Бечу 1908. године. Неко време је боравио у Паризу и Болоњи, где је истраживао старе словенске рукописе.  Од септембра 1909. године Ћоровић је живео у Сарајеву, радећи најпре као кустос, а затим као управник библиотеке у Земаљском музеју. Тада је почео период његовог врло снажног, интензивног и разноврсног научног и књижевног рада. Био је сарадник врло значајних српских часописа, а посебно „Босанске виле“, „Српског књижевног гласника“ и „Летописа Матице српске“

У Сарајеву је био секретар Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и приређивач њеног календара за 1911. годину. Након атентата Гаврила Принципа28. јуна 1914. у Сарајеву, Ћоровића су ухапсиле аустроугарске окупационе власти.  Ћоровић је најпре осуђен на пет, па на осам година робије због интензивног рада у „Просвјети“. Нови аустроугарски цар и краљ Карло IV, под снажним притиском светске јавности, извршио је 1917. године замашну амнестију политичких затвореника, па је Ћоровић пуштен из затвора. Тада се настанио у Загребу, па је са групом југословенски усмерених писаца  уређивао часопис „Књижевни Југ“. Од 1919. године, када је изабран за ванредног професора на Филозофском факултету, Ћоровић је непрестано живео у Београду. Великим личним радом, изванредним научним резултатима, створио је редак углед и утицај и изузетну каријеру: 1921. постао је редовни професор на Филозофском факултету, за дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1922, а за редовног 1934. године. Две године био је и ректор Београдског универзитета, током школске 1934/35 и 1935/36 године  смењен је после студентског штрајка. После напада Немаца на Југославију, напустио је Београд и кренуо у емиграцију заједно са више тадашњих истакнутих југословенских политичара, али је авион којим је оборен 1941. године изнад Олимпа у Грчкој

На основу текста који је написао академик Радован Самарџић, Владимир Ћоровић је заступљен у књизи „Сто најзнаменитијих Срба“.  Стваралачки опус Владимира Ћоровића чине бројне књиге и појединачни текстови у разним часописима. Његова најпозатија дјела су: „Војислав Илић“, „Српске народне приповјетке“, „Уједињење“, „Исорија Југославије“, „Историја Срба“ која му је постхумно штампана1989.године у Београду.