Mladenci su praznik koji Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju u čast stradanja Svetih 40 mučenika Sevastijskih. Slavi se 22. marta po gregorijanskom, a 9. marta po julijanskom kalendaru. Praznuju ga svi mladi bračni parovi koji su se venčali od 22. marta prošle godine .
Ako su Mladenci, a uvek je tako u vreme Velikog – Vaskršnjeg posta, ovaj praznik prati posna trpeza. Zanimljivo je ako niste znali da ako Mladenci padnu u Čistu sedmicu, onda se primenjuje pravilo da se praznik pomeri u vikend pre.
Za vreme cara Likinija, 40 mladića koji su bili vojnici je prešlo u hrišćanstvo, uprkos carevoj zabrani. Mladići su izvedeni pred sud gde su bili kamenovani. Mučitelji su zatim vezali mučenike i bacili ih u ledenu jezersku vodu. Kako bi naveli mučenike da se odreknu Hrista, zagrejali su kupatilo kraj jezera. Jedan od njih se prevario i izašao iz vode. Hrišćani veruju da je tokom noći pala neobična svetlost koja je grejala vodu i tela mučenika. Uz svetlost se sa neba spustilo i 39 venaca na njihove glave. Jedan od stražara je to video i ušao u jezero, čime je udostojen četrdesetog venca. Sutradan se ceo grad iznenadio kada je primio vesti da su svi mučenici živi. Tada su sudije naredile da im se oduzmu životi, a da se njihova tela bace u vodu kako ih hrišćani ne bi uzeli. Ovaj praznik je posvećen uparvo njihovom stradanju Svetih 40 mučenika Sevastijskih,
Prema starim verovanjima, na ovaj dan bi mlade parove trebalo bi da posete svi oni koji su bili gosti na venčanju. Kako su se vremenom običaji i tradicija menjali, danas novovenčane parove obično posećuju samo najbliži – uža porodica, kumovi i bliski prijatelji. Iako se narodna verovanja vezuje za to da se praznik slavi u domu mladenaca, ponekad se parovi odlučuju da ga proslave u restoranu ili kafiću.
Najpoznatiji i najočuvaniji običaj vezan za Mladence je da žene ustaju rano i mese kolačiće od pšeničnog brašna. Posećivanje mladenaca podrazumeva još i donošenje poklona. Ovaj običaj je novijeg datuma i nastao je u gradu, ali su ga ubrzo prihvatili i ljudi na selu. Obično se donose pokloni da bi se pomoglo paru da započne zajednički život. Ranije su se uglavnom poklanjali ručni radovi – stolnjaci, peškiri, milje, uz buket prvog procvetalog prolećnog cveća. U buketić su se obično dodavale grančice drena, hrasta i belog luka – simboli zdravlja, dugog života i zaštite od uroka. Danas se uglavnom donose kućanski aparati, a najdraži je novčani poklon.
