Један је од наших најзначајнијих књижевника и најпознатијих у свјетској књижевности. Уједно он је и наш једини Нобеловац. У младости је био члан покрета „Млада Босна” револуционар, због чега је и хапшен и затваран. Прва његова дјела су биле пјесме и лирски записи, али касније се бавио искључиво прозом. Kада му је 1961. године додијељена Нобелова награда за књижевност, велики писац је изјавио : „Ја нисам добио- ја сам дужан!”
Андрић је у књижевност ушао пjесмама у прози „У сумрак” и „Блага и добра мjесечина” објављеним у „Босанској вили” 1911.године. Његова дјела су подјељена у три фазе. Прву фазу обиљежавају лирика и пјесме у прози (Ex Ponto, Немири). Друга фаза, која траје до Другог свјетског рата, обиљежена је Андрићевим окретањем приповједачкој прози, а трећа фаза обиљежена је обимнијим дјелима, романима На Дрини ћуприја,Травничка хроника,Госпођица и недовршеним дјелом Омерпаша Латас, као и романом Проклета авлија.
У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, а прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као цјелина и да се, као легат односно, задужбина, намјени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.
