Желимо вам добар дан и добро дошлицу у последњу шесту емисију из серијала „Завичајна ризница“ – српски језик и ћирилица - чувар идентитета Срба Подриња у БИХ . Кроз серијал смо провјеравали колико знамо о општој писмености и култури говора, али и о својој историји. У томе су нам помогли различити саговорници , као и ученици основне школе Свети Сава на челу са професорицом Мајом Степановић.
Циљ емисија које реализујемо у сарадњи са Министарством културе и информисања – Владе Републике Србије је био да код слушалаца и читалаца веб сајта радија подигнемо ниво знања из правописа и мотивишемо младе, да његују свој језик и духовно - историјско наслеђе јер је то кључно за препознавање и дефинисање културног идентитета и Срба у Подрињу. У првом дијелу емисије коју уређује Маја Степановић професорица српског језика заједно са ученицима Основне школе Свети Сава у емисији се говори о јотовању и другим језичким недоумицама. Наши млади нараштаји још једном ће нам помоћи да ако већ нисмо научимо како се правилно изговоарају поједине ријечи , гдје се губе самогласници , а гдје не и слично . Историја Срба обухвата период од раног средњег вијека до садашњости. Срби су се населили на Балканском полуострву и у јужној Панонској низији. Срби данас чине већину или значајну мањину у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Мањи број Срба до данас је остао у Хрватској, Румунији, Мађарској, Републици Северној Македонији, Бугарској и Албанији. Значајан број Срба раселио се у многе државе Европе и свијета и они чине дијаспору. Изван ове историје Срба је историја заједнице Срба староседелаца источне Немачке. Они имају исто поријекло као Срби на Балканском полуострву, али дуга раздвојеност, довела је до необичне појаве да се обликују два различита словенска народа са истим именом Срби.
За очување идентитета сваког народа битна је његова историја, али и историја града из кога потичу. О историји Зворника разговарали смо са Милошем Ивановићем, предсједником Центра за истраживање и очување културно историјске баштине Др Ђорђе Лазаревић из нашег града. За Зворник се увјек кроз цијелу његову историју говорило да је на раскрсници важних путева. Препоставке су да је Зворник настао крајем 13, односно почетком 14 вијека, а у његовом развоју велику улогу је имао деспот Ђурађ Бранковић истиче Ивановић. У Зворнику још увјек вјерују и радо препричавају легенду која потиче из доба владавине деспота Ђурађа Бранковића о градњи Јерининог града. По овој легенди утврђење на брду изнад Зворника, изградила је Јерина, жена деспота Ђурађа и то место је познато у народу као тврђава проклете Јерине.
По ријетким остацима материјалне културе из ранијих епоха, може се поузданије тврдити да је простор на коме се данас налази Зворник још од давних времена био покривен људским настамбама. Зворник се у историји први пут помиње 1410. године, под именом Звоник. Око Зворника као важне стратегијске тачке – раскрснице путева отимали су се српски деспоти, Турци, Мађари и Аустријанци. Према познатим историјским изворима, најстарији становници овог краја били су Скордисци-народ келтског поријекла, који је прихватио римску власт, када је она почетком првог вијека нове ере, успостављена овде као и на читавом Балканском полуострву. Оно што је интересантно за Зворник је и ријека Дрина, на коју су Зворничани посебно поносни. Када помињемо ријеку Дрину, не можемо да не поменемо још једно благо на које смо поносни, а то је стари пјешачки мост. Ивановић нас је упознао и са римским каменоломима у Дардаганима и још једним важним диом Зворника, црквеним животом. Зворник је град бурне прошлости и један од најстаријих на простору Босне и Херцеговине. Био је и остао раскрсница путева. Нажалост, тим путевима су често долазили освајачи.
Емисија релаизована уз помоћ и подршку
Министарства културе и информисања – Владе Републике Србије
