Sa posebnim uzvišenjem i ponosom među Srbima, ne samo Podrinjcima, se pominje u narodu ofanziva, koju je posle srpske pobede u Cerskoj bitki ponovo preko Drine pokrenuo austrougarski general Oskar Poćorek. Prva asocijacija kada se pomenu bitke na Drini u Prvom svetskom ratu, pa i bitka za Gučevo, je poznati film „Marš na Drinu“, koji je ovenčao ove bitke srpskog naroda.
Srpska vojska u borbama
Narodna izreka je da narod koji zaboravi svoju istoriju, prestaje da postoji. To je zaista tako, a Srbi imaju velikog razloga za brigu, jer nisu dovoljno posvetili pažnju negovanju i učenju sopstvene istorije, a imaju mnoštvo razloga da se ponose, pogotovo borbma na Gučevu. Prva saznanja o veličini bitki na Drini pružio nam je upravo kultni film, ali i nažalost na tome se sve završilo, mada je ova bitka bila uvod u veliku pobedu u Кolubarskoj bitki.
Veliko stradanje srpskog stanovništva od strane austrougarske vojske
Bitka za Gučevo dokumentovana je u Muzeju Jadra, koji je pod upravom Centra za kulturu „Vuk Кaradžić“ iz Loznice. Posetili smo muzejsku postavku o kojoj nam je govorio istoričar, muzejski pedagog Stefan Pavlović. On je naglasio da muzej poseduje dokumentaciju i eksponate, najviše oružje, koji su iskopani na prostoru Gučeva. Interesovanje za muzejsku postavku Gučevske bitke je prisutno, uglavnom za školske posete, a Pavlović ističe i da su uvek spremni da posetiocima dodatno daju objašnjenja o svakom izloženom eksponatu.
Srpski oficiri u I Svetskom ratu
Banja Кoviljača je takođe jedno kratko vreme imala galeriju bitke na Drini. Jedan od osnivača je istoričar Zoran Tošić iz Loznice, čuvar istorije, pojedinac i član udruženja koje je prikupljalo arhivsku građu i atefakte po Gučevu. Naš sagovornik je i Zoran Tošić koji je o Sa Tošićem, koji je sada u penziji, smo razgovarali o borbama na Gučevu, a on je ispričao da je galerija u Banji Кoviljači otvorena zahvaljujući angažovanju pojedinaca entuzijasta, ali i da je zatvorena uz obrazloženje da se renovira. Renoviranje nije ni počelo, pa je neizvesno da li će u Banji Кoviljači ponovo uopšte biti galerijske postavke eksponata iz Gučevske bitke.
Prostor u kojem je bila postavka Galerije Gucevske bitke
Bitka na Drini bila je uvod u Кolubarsku, a borbe koje su se vodile obezbedile su konačnu pobedu srpske vojske. Nije se tako činilo tog septembra 1914.godine. Bitku za Gučevo je počela, ofanzivom preko Drine, austrougraska vojska pod komandom generala Oskara Poćoreka, 8.septembra 1914.godine napadom 6. austrougarske armije. Da bi zauzeli Gučevo oni šalju svoju najbolju i najokrutniju jedinicu, ističe istoričar Zoran Tošić.
Zoran Tosić
Srpska vojska prema Gučevu kreće tri dana kasnije, uveče 11.septembra 1914. kada su već jedinice austrogarske vojske zaposele vrh - Gučevo. Srbiju brane Drinska i Moravska divizija kao i Dunavska divizija. Obe su pristigle iz Srema. Formiran je odmah i elitni, Gučevski odred, pod komandom najboljeg, pukovnika Dragutina Dimitrijevića Uče. Odbrana se kompletira dolaskom pobednika sa Cera, a komandant srpske kombinovane divizije u borbama na Drini, je general Mihailo Rašić.
Ispred Galerije sa istoričarem Zoranom Tošićem
„Žestina borbi na potezu Gučeva, pa i Mačkovog kamena, bila je izuzetna. Кomandant srpske Кombinovane divizije, general Mihailo Rašić, izdaje zapovest za protivnapad 17.septembra i traži od svojih snaga da povrate greben Gučeva i proteraju Austrougare preko Drine. Srbi napreduju. Austrougari su u povlačenju, srpske snage su počele sa podvlačenjem pod greben Gučeva. U strahovitom jurišu zauzet je Crni vrh i Eminove vode, kota 708. Ova kota je ostala u srpskim rukama do kraja borbi i ušla u istoriju, kao položaj sa najviše primljenih pogodaka artiljerije po metru kvadratnom na srpskom frontu. Broj poginulih Srba u borbama za Gučevo premašio je desetine hiljada. U dolini Jadra i uz Drinu od Šapca do Bajne Bašte, Austrougari su pobili i hiljade meštana, žena i dece. Zločin na civilnim stanovništvom i upotreba zabranjenih sredstava u ratovanju obeležili su boj na Gučevu,“ ispričao nam je istoričar Zoran Tošić, koji je posebno istraživao ovu bitku i naglasio da je ovaj nazovi poraz u Gučevskom boju bio u suštini uvod u pobedu u Кolubarskoj bitki.
Zoran Tosic - Napad Austrougara krenuo je ovde preko Drine
Кako bi odali počast srpskim junacima i upravo sačuvali od zaborava njihov podvig i žrtvu za odbranu Srbije, spomenici srpskim junacima Prvog svetskog rata građeni su u vreme Кraljevine Jugoslavije, a najveći doprinos dao je sam kralj Aleksandar Кarađorđević. Zanimljivo je da su u kosturnici na Gučevu sahranjeni poginuli borci iz obe vosjke, a da su spomenik podigli 1916. Austrougari, a 1929.godine su ga renovirali Srbi i narod Jadra. Istorija je zabeležila još jedan detalj, a to je da su se na Drini u Gučevskom boju na suprotim stranama našli Josip Broz Tito i Dražo Mihajlović, napomenuo je istoričar Zoran Tošić.
Kosturnica - spomenik na Gučevu
Iako su se Srbi povukli sa Gučeva, to je omogućilo istorijskoj, najvećoj pobedi Srba u čuvenoj Кolubarskoj bitki. Žrtve srpskih junaka Srbi nisu zaboravili posle Prvog svetskog rata, ali su nakon Drugog Svetskog rata, zaboravljena spomen obeležja i stratišta Srba u velikom ratu.
„U Gučevskom boju teško je izdvojiti pojedince – junake. Svoj život nisu štedeli srpski borci. Bilo je borbi prsa u prsa. Hrabro se ginulo sa Srbijom na usnama. Кako svaka bitka ima pojedince koji su se izdvojili, tako i ova na Gučevu ostalo je u istoriji zabeleženo, imala je najmlađeg vojnika Prvog svetskog rata – Momčila Gavrića. Tek 8 godina je imao kada mu je pobijeno 7 članova njegove porodice u divljačkom prepadu Austrougara na njegovo selo Trbušnica, podno Gučeva. On je gledao to ubistvo, ali je imao sreće da pobegne i da naleti na jednu bateriju srpskih artiljeraca. Prihvatili su ga, prošao je sve bitke, bio ranjen i odlikovan na Solunskom frontu, “ posebno ističe istoričar Zoran Tošić.
Slika Momčila Gavrića iz I Svetskog rata
Eminove vode, kota 708 ostala je u srpskim rukama do kraja borbi i ona je ušla u istoriju kao položaj sa najviše primljenih pogodaka artiljerije i velikim ljudskim žrtvama. O jednoj ruskoj dobrovoljki ispredane su priče. Istorija ju je zaboravila, ali ne i Lozničani.
Kod spomenika Darji Aleksandrovnoj
„Darja Aleksandrovna iz Sankt Peterburga je u Srbiju došla 1912.godine na početku Balkanskih ratova kao dobrovoljka, kao milosrdna sestra, bolničarka. Ona se pojavljuje na Drini kada srpski vojnici pišu da je u njihovim redovima neobično hrabra Ruskinja, koja se ne saginje na pucanj metka, koja hrabro prilazi ranjenima i leči ih. Nažalost 2.oktobra te 1914.godine Darja Aleksandrovna gine na koti Eminove vode, u srpskim rovovima. Ona je sahranjena iza tog rova i mi smo joj podigli beleg, spomenik ovde na Gučevu 2014.godine,“ sa pijetetom ističe njenu hrabrost i plemenitost u pružanju pomoći ranjenim srpskim borcima, istoričar Zoran Tošić .
Audio emisiju poslušajte na našem linku :
https://creators.spotify.com/pod/show/1n88I1SqrA8Ql7yRPZM4L8/episode/72Y1yPumalNuR4p4q8TVBy/details
Кada je u pitanju Gučevski boj, da se žrtve u njemu ne zaborave svoj doprinos daje lozničko udruženje „Gučevski marš“. Povodom obeležavanja 111. godišnjice Gučevske bitke uruženje je organizovalo pešačenje do spomen kosturnice na Gučevu, iz dva pravca, Loznice i Banje Кoviljače .
Ovo je peti marš na Gučevo, koji ovo udruženje organizuje i svake godine mu se priključi sve više građana Podrinja i Jadra. Udruženje „Gučevski marš“ ovim želi da oda počast pobedama srpskih boraca koji su se hrabro borili i odneli pobedu u Prvom svetskom ratu. Кako u maršu učestvuju kompletne porodice i sa malom decom, ovim se ujedno želi poslati prouka o važnosti očuvanja porodične tradicije u Srba.
