Јован Дучић је најзначајнији је пјесник српског модернизма и симболизма. Био је српски и југословенски писац, пјесник и дипломата. Један је од оснивача са Шантићем и Ћоровићем књижевног часописа “ Зора” који је у Мостару излазио од 1896. до 1901. године.
Рођен је 1872. године у Требињу. Основну школу учио је у месту рођења, а у Мостару, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву и Сомбору где матурира 1893. Учитељевао је кратко време по разним местима, између осталог у Бијељини , одакле су га аустроугарске власти протјерале због патриотских пјесама „Отаџбина“ и „Ој Босно“. Због њих Дучић бива стављен под истрагу, а затим га власти протерују и како није могао наћи учитељску службу готово нигде, он се запошљава у манастирској школи у Житомислићу. У САД је из Лисабона 1941. Дучић отишао у град Гери у Индијани. Од тада до своје смрти водио је организацију у Илиноису, чији је оснивач Михајло Пупин, која представља српску дијаспору у Америци. Умро је 7. априла 1943. у Герију. Његови посмртни остаци пренесени су исте године у порту српског православног манастира Светог Саве у Либертивилу, САД. Његова жеља је била да га сахране у његовом родном Требињу. Ова последња жеља Јована Дучића испуњена је22. октобра 2000.године када је поново сахрањен у Херцеговачкој Грачаници.
Своју прву збирку пјесама објавио је у Мостару 1901. Године у издању часописа “Зора”. Његове најпознатије збирке пјесама објевљене су под називима : “Песме сунца”, “Песме љубави И смрти”, “Царски сонети”, “Плаве легенд” и “ Град".
