Писменост подразумева правилно писање, уз поштовање правописних норми. Мала слова су у основи вид писма, а велика слова служе да се нешто истакне. Разликовање великих и малих слова, у служби сличној данашњој, устаљено је тек у грађанској ћирилици – коју је увео руски цар ПЕТАР ВЕЛИКИ почетком 18.вијека.
У српским рукописима и штампаним књигама, велика – односно већа слова означавала су почетак смисаоне цјелине и обавезно су украшавана. С временом велика слова су служила за истицање појединих ријечи. Из ове двије фукције развила се савремена употреба великог слова.