Светозар Ћоровић је био једна од најмаркантнијих личности мостарског омладинског покрета тога доба. Са савременицима, Алексом Шантићем и Јованом Дучићем чинио је надалеко чувену мостарску књижевну и културну тројку.
У Мостару је завршио основну и трговачку школу. Иако скромног образовања, брзо је израстао у еминентног српског културног и јавног радника и прозног писца, који ће даноноћно писати цртице, приповијетке, романе и драме и у њима фактографски вјерно сликати живот у Херцеговини и људе свих сталежа, вјера и народности. Kако је највећи дио свог живота провео у свом родном граду, његова дјела надахнута су Мостаром и Херцеговином, а његове приче говоре о животима малих, обичних људи, од трговаца и занатлија до војника, свештеника и бивших племића.
Светозар Ћоровић је заједно са Алексом Шантићем и Јованом Дучићем основао у Мостару књижевни часопис “ Зора” 1896. године, који је био значајан за развој родољубивих идеја. Награда „Светозар Ћоровић” се додјељује у Србији и Републици Српској, док се у Републици Српској традиционално одржавају “Ћоровићеви сусрети писаца”.
Писао је романе ( “ Стојан Мутикаша”, “Женидба Пере Kарантана”, “ Мајчина султанија”…) приповјетке ( “ Богојављенска ноћ”, “У ноћи”, “ Пријатељи”…) И драме ( “ Поремећени план, “Издаје стан под кирију”, “Птице у кавезу”…).
